Majdan poludragog kamena u selu Rupeljevo kod Požege: Vešte zanatlije kalcit koriste od davnina, kako bi napravili prava umetnička dela

Da bi grnčarija iz Zlakuse bila toliko posebna i prepoznata širom sveta, presudni su njen kvalitet i ručni rad iskusnih majstora, kod kojih je pravljenje posuđa porodična tradicija. Ipak, jedan od najvažnijih elemenata jeste materijal od kog se pravi, a u pitanju su glina iz sela Vranjani i kamen kalcit iz Rupeljeva. Znajući koliko je važan dobar materijal, grnčari su otkupili majdan ovog poludragog kamena i zajednički ga koriste, prenosi agencija RINA.

Svetlucavi kamen daje posuđu čvrstinu i otpornost, Foto: RINA

“To je selo oko desetak kilometara udaljeno od Zlakuse. Tu se već decenijama ide po kalcit, svetlucavi poludragi kamen. Može biti bezbojan, žućkast, crvenkast, zavisi od podneblja u kom se nalazi. Vadi se iz kamenoloma, a kako bi ga mi grnčari mogli koristiti on se melje, a potom prosejava i zatim meša sa glinom”, kaže za RINU grnačar Dragoslav Nikitović iz Zlakuse.

Dragoslav Nikitović, Foto: RINA

Krupnija granulacija samlevenog kamena koristi se za zemljano posuđe sa debljim zidovima, dok se finija granulacija koristi za izradu zemljanog posuđa sa tanjim zidovima. Kalcit se meša sa glinom u odnosu 50% prema 50%, a za neke proizvode koji zahtevaju dodatnu čvrstinu i 60% prema 40% u korist kalcita.

“Taj sastav ova dva prirodna materijala čini zlakušku grnčariju posebnom. U smešu od koje se izrađuje grnčarija ne dodaju se nikakve hemikalije. To blago iz dubine zemlje našem posuđu daje posebnu čvrstinu, trajnost i kvalitet. Samo zahvaljujući kalcitu može se peći na visokim temperaturama, a ukus hrane pripremljene u zemljanom posuđu ne može se porediti ni sa jednim drugim”, rekao je ovaj grnčar.

Smeša gline i kalcita se za razliku od čiste gline ne može izlivati u kalupima industrijskim postupkom već se svaka posuda mora ručno oblikovati. A Dragoslav se osim posuđa oprobao i u pravljenju amfora, skoro iste onakve kakve su nekada davno koristili stari Grci i Rimljani, za prenos ulja, vina i žitarica.

Poludragi kamen – kalcit, Foto: RINA

“Za jednu amforu mi treba tri puta po pola sata. Prvo izgradim sredinu, zatim ručke, a onda se gradi to njihovo specifično šiljato dno. Onda sledi sušenje koje traje oko 15 dana i to na promaji bez sunca. Kad se taj proces završi, amfore se peku u specijalnim pećima za keramiku, oko deset sati. Tek onda su one spremne za prodaju. Svaki zanatlija ima neki svoj način i zato nikad nećete videti dva potpuno ista proizvoda od različitih majstora. Porudžbina ima dosta, a jedan Crnogorac je svoju amforu čak stavio i u more da dobije tu neku posebnu notu”, rekao je Nikitović.

Požega Online / RINA